Žuti Karton

[Verse 1]
Ožiljak na lijevom koljenu zaledi sliku na ekranu.
Pustio sam opet onu traku s Koševa, neku subotu stranu.
Dvanaest zima od Brazila, prašina pada po sjećanju.
'Šta opet gledaš to?' pitaš me tiho u svitanju.
Ne znaš ti, Majo, ovo nije samo sjeta i ponos što tinja.
Ovo je zadnja linija odbrane, moja jedina svetinja.
Svaki sprint što ga sad trče je onaj što ja nisam mogo.
U svakoj kopački je duh klinca što je Bogu se mogo.

[Chorus]
Ovi Zmajevi, Majo, to je duh u mojoj mašini.
Žuti karton što ga nosim u duši i tišini.
Ti im krpiš zglobove, ja im krpim snove što fale.
Ovo je više od igre, ovo su naše katedrale.

[Verse 2]
Zamisli bus za Minhen, stakla magle, pjeva dijaspora.
Zamisli BHFanaticos, baklja gori do zora.
Oni ne nose dres, oni nose kožu i kosti.
I pitaju Boga samo pobjedu da im oprosti.
Nema više Dijamanta, al' vatra ista je, kunem se.
Novi klinci, Demirović, Ahmedhodžić, bore se.
Kroz Kanadu i Švicu, put je samo do MetLife-a.
Ovo je naša bitka, naša zadnja tarifa.

[Bridge]
I je l' to isti brod ako mu zamijeniš daske?
Jesam li ja isti ja bez ove fudbalske maske?
Vjeruj mi, Majo, ove godine pišemo historiju.
Samo vjeruj u ovu plavo-žutu euforiju.

[Outro]
Ugasi sad TV, samo pusti da boje sjaje.
Plava i žuta na zidu. To je sve što mi ostaje.